Hadis 396

Aiša, majka pravovjernih, r.a., pripovijeda:" Prvo s čim je počela Objava Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., bilo je u vidu istinitih snova. Sve što bi vidio u snu obistinilo bi se poput jutarnjeg svitanja. Kasnije je zavolio samoću. Osamljivao bi se u pećini Hira. Tu je boravio u pobožnosti i provodio brojne noći u molitvi ne silazeći svojima. Zato bi se prethodno, snadbio hranom. Kada bi mu nestalo hrane, vratio bi se Hatidži, opet se snadbio kao i ranije i tako dok mu nije stigla Istina za vrijeme boravka u pećini Hira. Melek mu je došao i rekao: ‘Čitaj!’ "Ne znam čitati", odgovorio je Muhammed, s.a.v.s. "Zatim me je uzeo k sebi", pričao je on, "i stisnuo toliko da me je muka spopala, a potom pustio i rekao: Čitaj! Ne znam čitati rekao sam, a on me uze i po drugi put, stisnu k sebi da me je muka spopala, pa me pusti i reče: Čitaj! Ne znam čitati, rekao sam, a on me opet uze i po treći put stegnu pa pusti i reče: Čitaj u ime Gospodara tvoga koji je sve stvorio. Stvorio je čovjeka od ugruška. Čitaj, a tvoj Gospodar je najplemenitiji." (El-Alek, 1-3). Potom se Allahov Poslanik, s.a.v.s., vratio. Srce mu je jako lupalo. Unišao je Hatidži bint Huvejlid, r.a., i rekao: "Pokrijete me! Pokrijte me! "Pokrili su ga, dok ga strah nije napustio,a onda je ispričao Hatidži šta se desilo i dodao: "Bojim se za sebe!" Ne Boga mi! – reče Hatidža – Allah te neće nikada poniziti, jer ti obliaziš rodbinu, pomažeš siročad i siromahe, gostoljubiv si i na strani si onih koji zastupaju istinu. Tada ga je Hatidža, r.a., odvela svome amidžiću Vereki ibn Nevfelu ibn Esedu ibn Abduluzzau, čovjeku koji je još u predislamsko doba primio kršćanstvo. Dobro je poznavao hebrejsko pismo i prepisivao iz Evanđelja na hebrajski jezik, što je Bog htio da prepisuje. Bio je oronuli starac i već oslijepio. Amidžiću – rekla mu je Hatidža – saslušaj svog bratića! Moj bratiću – reče mu Vereka šta je to šta si vidio? Allahov Poslanik, s.a.v.s., ispričao je Vereki slučaj koji je doživio (vidio). – To je Džibril, koga je Bog slao Musau – rekao mu je Vereka, kamo sreće da sam mlad i da budem živ kada te bude progonio tvoj narod. "A zar će me progoniti?", upitao je Allahov Poslanik, s.a.v.s. Da – reče on – jer nikada niko nije donio slično tome što si ti donio, a da nije napadan. Ako doživim to vrijeme, pomoću te koliko god mognem. Ubrzo iza toga Vereka je preminuo, a u dolasku Objave nastala je pauza."
Hadis bilježi: Buhari