Ibnul-Dževzi, Allah mu se smilovao, govoreći o biografiji Ebu Dudžane, neka je Allah zadovoljan njime, kazao je: “Kada je Ebu Dužane umirao, lice mu je bilo sretno, pa mu je rečeno: ‘Zašto vidimo radost na tvome licu?’
Pa je odgovorio, radijallahu anhu: Nadam se da je to zbog dvije stvari:
– Nisam pričao o stvarima koje me se ne tiču;
– Moje srce je bilo zdravo i čisto prema drugim muslimanima.'”